|
Kavica ugodna s Pravnicom dogodila se sinoć. Prvi dojam... Nije ga bilo. Blizu ravnodušja. Rekao bih - simpa je, ali svi oni početni dojmovi s fotki nisu izbrisani. No, nije ona problem u toj priči, ja sam. Toliko sam drobio da je to strašno. Sve ono što nisam htio napraviti, napravio sam, nekako nesvjesno. Polusvjesno. Isprezentirao sve loše o sebi, nastojeći ju valjda otjerati. I glumio da sam super. Vedar, optimističan i sve to. A to prije svega glumim SEBI. Ili, možda i jesam, ali ne na tom području. I na kraju, kad sam došao kući, poslao jedan sms i otvorio ga nešto kasnije da vidim što sam ja to poslao... Naježih se. Tolika zbrka, toliko nastojanje da budem ono što sam inače, prije svega MIRAN.
Ali eto - u ovome trenutku ja to nisam. Ili mi jednostavno intuicija progovara i nastoji mi reći ono što ne vidim sam, a to je da grizem za nekog totalno neodgovarajućeg? Ne znam. Ne vidim se dobro. Zapravo - ne vidim se nikako. Vrijeme je da naučim i tu lekciju. Krajnje vrijeme. Kad nešto završi, da pustim da samo prođe. Prvo tuga, onda ono isprazno ravnodušje i možda onda na kraju dođem na red i ja, onakav kakav jesam kad stvarno mogu ići dalje. A radio sam sve naopačke. Opet. Negirao, zatomio, divljao... I sve to dođe na naplatu. Shvatiš da si na početku tog "čišćenja" u sebi, tog traženja mira. A trebao si biti već daleko naprijed. U povratku mi je palo na pamet da bih mogao cimnuti onu zadnju preostalu "družbenicu" za susret. I već uhvatio mobitel... Kad si nisam šamar opalio... Neću. Makar seksa ne vidio godinama. ******** S druge strane, ne jenjava mi "popularnost" na internetu. Naravno, profil kao za mene pisan. I ja se javim. Naravno. A ona će meni da sam ja taj koji ju je jako povrijedio. Na što sam ponudio dijalog. Tko god da je. Mogla je dobiti sve odgovore. A ona će kako mi zna ime, prezime i gdje stanujem. I sve o meni. I izbriše profil. Na što sam ja valjda trebao ostati ljutit, šokiran, sjeban, jer eto - možda sam pisao odgovor, a on je otišao u prazno. A ja samo slegnem ramenima, već izvježban, ispran od takvih situacija... Ravnodušan. Da li je to život, Žuno draga? Da li živiš uopće, ili živiš za te trenutke kad misliš da si mi time nešto napravila? Navikao sam već na tebe. Traje to već dugo. Možeš još. Moš cijeli život provesti u tome. Stavi moju sliku na metu od pikada. Nabavi male lutkice, pa ih bockaj iglama. Ak završiš u ludari, javi. Da ti dostavim kakav paket. Čokolade, bombone. Ili cigarete, ak si se propušila u međuvremenu. Od muke i boli.
 |
Skroz osobno 
